VISAN | DEZINSEKCIJA
Naziv štetočine: KRPELJIVrsta / podvrsta: Ixodidni krpelji
Karakterističan opis: Obligatno hematofagne vrste. Telo im je sastavljeno iz dva dela: natosoma i hiposoma. Dužina tela odraslih krpelja je do 3cm. Početni razvojni stadijumi i gladne jedinke su manje veličine, a odrasli i nasisane jedinke su veće. Gladne jedinke su žućkaste, smeđe ili crne boje, a nasisane su srebrnaste boje. Na leđnoj strani igzodidni krpelji imaju štit, ambulakre na nogama i izražen seksualni dimorfizam. Zavisno od razvojnog stadijuma imaju 3 – 4 para nogu (larve imaju 3 para, a lutke i odrasli 4 para). Usni aparat je  složene građe i prilagođen za bodenje i sisanje krvi.
Vreme i način razmnožavanja: Mužjak i ženka se uglavnom pare na domaćinu. Posle oplodnje ženka polaže jaja u žbunju, ispod opalog lišća, u travi. Period inkubacije zavisi od ekoloških faktora (temperatura, relativna vlažnost) i kreće se između 20 i 30 dana kada izlaze larve, a zatim prelaze u stadijum lutke i odrasle forme. Razvoj krpelja u zavisnosti od vrste vezan je za jednog, dva ili tri domaćina. Na temperaturama ispod 40C i iznad 280C prestaje aktivnost krpelja. Zimu provode u fazi hibernacije.
LAJMSKA BOLESTPrvi put je opisana kao definisani medicinski oblik 1976 godine u Americi. U našoj zemlji prvi put se registruje 1987. godine.Svaki ubod krpelja ne izaziva obolenje, samo zaraženi krpelji bakterijom Borrelia Burgdorferi mogu inficirati organizam. Zaraženi krpelj uzročnike bolesti prenosi i na potomstvo (transovarijalno). Borrelia Burgdorferi u prirodi se održava kod divljih životinja, izolovana je iz krvi mišolikih divljih glodara, veverica, tekunica i jelena. Centralno mesto u održavanju uzročnika bolesti zauzima miš.Ako zaraženi krpelj ubode i unese bakteriju u telo čoveka, nakon inkubacije od 3-32 dana javljaju se prvi znaci bolseti. Lajmska bolest je sistemsko zoonozno obolenje. Bolest karakteriše posebna kožna lezija u vidu dugotrajnog širećeg crvenila, može biti praćeno malaksalošću, temperaturom i uvećanim limfnim čvorovima, a kasnije , posle više nedelja, meseci i godina mogu se javiti reumatske, kardijalne i neurološke promene. Posledica bolesti je trajno narušavanje zdravlja sa invaliditetom. Obolenje je sezonskog karaktera povezano sa sezonom aktivnosti krpelja.PREVENTIVA
  • Izbegavajte provlačenje kroz visoku travu i žbunje
  • Nosite dugačke nogavice i rukave
  • Proverite da li imate krpelja odmah posle povratka iz prirode
  • Presvucite se i istuširajte čim dođete kući
  • Čuvajte se krpelja od početka proleća do jeseni