VISAN | FUMIGACIJA
FUMIGACIJA je jedna od najefiksnijih mera borbe protiv skladištnih štetočina primenom gasovitih sredstava za regulaciju populacije štetočina (insekata i glodara). Fumiganti su materije koje se pri određenoj temperaturi i pritisku nalaze u gasovitom stanju u koncentracijama koje izazivaju smrt svih živih organizama. Fumigacija se primenjuje najčešće za suzbijanje štetočina u skladištima, jer fumiganti uspešno prodiru u tretirani materijal i uspešno iz njega izlaze.
Fumigacija se provodi u zatvorenom prostoru uz obaveznu hermetizaciju kako u toku ekspozicije ne bi došlo do gubitka gasa iz tretiranog prostora.U zavisnosti od temperature u prostoru, fumigacija traje od 6 do 8 dana (delovanje gasa od 4 do 6 dana i provetravanje 2 dana), što je viša temeratura fumigacija kraće traje. Posle tog vremena dozvoljena je manipulacija robom.Fumigacijom se tretira sva roba poljoprivrednog porekla: žita (pšenica, kukuruz, pirinac, ječann, raž, ovas, heljda i proso), brašno i prerađevine od brašna, pasulj, grašak, soja, suncokret, bob i njihove prerađevine; vuna, pamuk, lan, odeća, posteljina, obuća, proizvodi na bazi tkanja, kikiriki, badem, lešnik, orah, kafa, kakao u prahu, sušeno povrće, sušeno voće, začini, lekovito sušeno bilje, duvan i čajevi, suhomesnati proizvodi, mleko u prahu, čokolade i drugo.OBLASTI U KOJIMA SE REDOVNO VRŠI FUMIGACIJA:
  • Mlin
  • Silosi i proizvodi u silosima
  • Podna skladišta: sondiranje i fumigacija pod folijom
  • Magacini
  • Proizvodni pogon prehrambene industrije
Principi dobre skladišne prakse (Uslovi za uspešno izvođenje fumigacije)
  • projektovanje i izgradnja magacina
  • popravka skladišta
  • kontrola robe pri prijemu
  • sušenje robe
  • kontrola temperature i vlage u toku čuvanja
  • kontrola ambalaže i skladišnih sredstava
  • preventivna dezinsekcija skladišnih objekata
  • generalno čišćenje (mehaničko)
imate-problempozovitepozovite-0113161155visan-0113161155
PREDNOSTI FUMIGACIJE:
  • Podjednako toksični za sve vrste insekata, pregljeva i glodara
  • Najbrži način suzbijanja štetočina
  • Najsigurniji postupak uništavanja štetočina
  • Ubija insekte i na najskrivenijim mestima
  • Nema rezidualnog dejstva
  • Nema opasnosti od zadržavanja nepovoljnog mirisa
  • Tretiranje može da se sprovede bez pomeranja proizvoda
  • Fumigacija je često jedino moguća i poslednja mera koja se može preduzeti, naročito ako je izostala preventiva
NEDOSTACI FUMIGACIJE:
  • Svi fumiganti su jaki otrovi opasni za ljude i životinje
  • Potrebne stroge mere opreza kao i posebna oprema za zaštitu radnika
  • Potrebno hermetičko zatvaranje objekata
  • Mogu da ga primenjuju samo stručno osposobljena lica
  • Deluju istovremeno na sve prisutne štetočine, posle degazacije ne deluje na štetočine koje se spolja unesu u fumigiran objekat
  • Moraju biti obavešteni – najbliža zdravstvena stanica, ukoliko fumigaciji ne prisustvuje lekar i protivpožarna služba
psenicni-zizak-visan

PŠENIČNI ŽIŽAK

Dužine 3,5-4,5 mm, smeđe boje, glava produžena u rilicu.Ova vrsta živi uglavnom u žitnim skladištima, gde se hrani žitaricama svih vrsta. Oplođena ženka polaže jaja u unutrašnjost zrna gde se odvija razvoj insekta do odrasle forme. Proizvoni pogoni prehrambrene industrije. Ceo razvojni ciklus od jajeta, preko larve do lutke dalje se odvija u zrnu, nevidljiv spolja. Zrno se konzumira gotovo potpuno iznutra.  Dužina razvoja je različita u zavisnosti od temperature. Na 27°C razvoj traje oko 30 dana, na 17°C – 60 do 80 dana a na 12°C – 209 dana. Živi od 10 do 20 meseci.

pirincani-zizak-visan

PIRINČANI ŽIŽAK

3mm dug tamno-smeđ sa po 2 svetlije tačke u uglovima pokrivača. Zahteva toplije uslove, optimalni uslovi su na 30°C kada toku godine ima 3-4 generacije, a u nepovoljnim uslovima 2 do 3.

kukuruzni-zizak-visan

KUKURUZNI ŽIŽAK

Veoma sličan  pirinčanom. Temperatura žita od 26-28°C znači da se intenzivno hrani i oštećuje zrno.

mali-brasnar-visan

MALI BRAŠNAR

Kestenjaste boje, dužina tela je 3,5 mm. Sreće se u mlinovima i pekarama  ali i u silosima kao sekundarna štetočina. Pored brašna napada suvo voće, stočnu hranu, čokoladu, mekinje i sve vrste žita. Živi godinu dana. Razviće u mlinovima traje oko 30 dana

surinamski-brasnar-visan

SURINAMSKI BRAŠNAR

Dužina tela je 3 mm, svetlo smeđe boje na vratnom štitu ima testeraste nabore po kojima se lako prepoznaje. Napada sve vrste žita, brašno, hleb, testeninu, suvo voće, duvan, suvo meso. Živi oko godinu dana i položi oko 300 jaja. Može imati 2 do 7 generacija godišnje.

dominikanski-brasnar-visan

DOMINIKANSKI BRAŠNAR – RIZOPERTA

Dominikanski brašnar – Rizoperta: veličine 2,5-3 mm, vratni štit okrugao potseća na šlem. Kreće se gibanjem. Dobro leti. Živi 6 meseci. Opasnija je skladištna štetočina od žiška. Ženka u roku od 45 dana položi do 500 jaja u brazdice i oštećenja zrna. Nakon 2 do 25 dana larve se ubušuju u zrno gde se hrane. Ima 2 generacije godišnje.

moljac-zita-visan

MOLJAC ŽITA

Žućkasro smeđ leptir, raspon krila 13-18 mm. Sreće se u podnim skladištima. Napada površinski sloj do 30 cm dubine. Položi oko 150 jaja na zrno žita. Gusenice su duge oko 7 mm. Ima 2 do 4 generacije godišnje. Napada kukuruz i sva ostala žita, ako su rasuta.

plamenac-brasna-visan

PLAMENAC BRAŠNA

Leptir čiji je raspon krila 20-22 mm. Prednji par krila siv, zadnji prljavo beo. Prvenstveno napada brašno. Sreće se u mlinovima. Napada još: suvo voće, kikiriki, sojino brašno, suve gljive, jezgro oraha itd. Štetu čine gusenice koje nitima povezuju brašno. Ženka polaže oko 200 jaja u brašno. Iz jaja se legu gusenice koje porastu do 18 mm. Optimalna temperatura za razvoj je 29°C. Ima tri generacije godišnje.

grinja-brasna-visan

GRINJA BRAŠNA

Grinja brašna: Grinja brašna je vrlo mala životinja, obično manje od 0,5 mm, sa 6 nogu u obliku larve i 8 nogu u odrasloj fazi. Oni pripadaju klasi arahnida, odnosno rođak je paukova. Razvoj grinje brašna počinje od jajeta do larve, a zatim različiti stadijumi nimfe i na kraju odrasli stadijum. Napada zrno žitarica, trava, suncokreta, suvo voće i povrće, lekovito bilje, brašno, proizvode od brašna, duvan, kako, suvo meso, seno, itd. Oštećena zrna gube klijavost, a brašno pecivost. Napadnuti proizvodi od njenih ekskremenata dobijaju gorak ukus. Napadnute namirnice  mogu prouzrokovati ozbiljne alergijske reakcije, napade astme i druge patološkie simptome.