Zavod za DDD "VISAN"

VISAN | FUMIGACIJA

FUMIGACIJA je jedna od najefiksnijih mera borbe protiv skladištnih štetočina primenom gasovitih sredstava za regulaciju populacije štetočina (insekata i glodara). Fumiganti su materije koje se pri određenoj temperaturi i pritisku nalaze u gasovitom stanju u koncentracijama koje izazivaju smrt svih živih organizama. Fumigacija se primenjuje najčešće za suzbijanje štetočina u skladištima, jer fumiganti uspešno prodiru u tretirani materijal i uspešno iz njega izlaze.

Fumigacija se provodi u zatvorenom prostoru uz obaveznu hermetizaciju kako u toku ekspozicije ne bi došlo do gubitka gasa iz tretiranog prostora.U zavisnosti od temperature u prostoru, fumigacija traje od 6 do 8 dana (delovanje gasa od 4 do 6 dana i provetravanje 2 dana), što je viša temeratura fumigacija kraće traje. Posle tog vremena dozvoljena je manipulacija robom.Fumigacijom se tretira sva roba poljoprivrednog porekla: žita (pšenica, kukuruz, pirinac, ječann, raž, ovas, heljda i proso), brašno i prerađevine od brašna, pasulj, grašak, soja, suncokret, bob i njihove prerađevine; vuna, pamuk, lan, odeća, posteljina, obuća, proizvodi na bazi tkanja, kikiriki, badem, lešnik, orah, kafa, kakao u prahu, sušeno povrće, sušeno voće, začini, lekovito sušeno bilje, duvan i čajevi, suhomesnati proizvodi, mleko u prahu, čokolade i drugo.OBLASTI U KOJIMA SE REDOVNO VRŠI FUMIGACIJA:

Mlin
Silosi i proizvodi u silosima
Podna skladišta: sondiranje i fumigacija pod folijom
Magacini
Proizvodni pogon prehrambene industrije

Principi dobre skladišne prakse (Uslovi za uspešno izvođenje fumigacije)

projektovanje i izgradnja magacina
popravka skladišta
kontrola robe pri prijemu
sušenje robe
kontrola temperature i vlage u toku čuvanja
kontrola ambalaže i skladišnih sredstava
preventivna dezinsekcija skladišnih objekata
generalno čišćenje (mehaničko)

PREDNOSTI FUMIGACIJE:

Podjednako toksični za sve vrste insekata, pregljeva i glodara
Najbrži način suzbijanja štetočina
Najsigurniji postupak uništavanja štetočina
Ubija insekte i na najskrivenijim mestima
Nema rezidualnog dejstva
Nema opasnosti od zadržavanja nepovoljnog mirisa
Tretiranje može da se sprovede bez pomeranja proizvoda
Fumigacija je često jedino moguća i poslednja mera koja se može preduzeti, naročito ako je izostala preventiva

NEDOSTACI FUMIGACIJE:

Svi fumiganti su jaki otrovi opasni za ljude i životinje
Potrebne stroge mere opreza kao i posebna oprema za zaštitu radnika
Potrebno hermetičko zatvaranje objekata
Mogu da ga primenjuju samo stručno osposobljena lica
Deluju istovremeno na sve prisutne štetočine, posle degazacije ne deluje na štetočine koje se spolja unesu u fumigiran objekat
Moraju biti obavešteni – najbliža zdravstvena stanica, ukoliko fumigaciji ne prisustvuje lekar i protivpožarna služba

PŠENIČNI ŽIŽAK

Dužine 3,5-4,5 mm, smeđe boje, glava produžena u rilicu.Ova vrsta živi uglavnom u žitnim skladištima, gde se hrani žitaricama svih vrsta. Oplođena ženka polaže jaja u unutrašnjost zrna gde se odvija razvoj insekta do odrasle forme. Proizvoni pogoni prehrambrene industrije. Ceo razvojni ciklus od jajeta, preko larve do lutke dalje se odvija u zrnu, nevidljiv spolja. Zrno se konzumira gotovo potpuno iznutra. Dužina razvoja je različita u zavisnosti od temperature. Na 27°C razvoj traje oko 30 dana, na 17°C – 60 do 80 dana a na 12°C – 209 dana. Živi od 10 do 20 meseci.

PIRINČANI ŽIŽAK

3mm dug tamno-smeđ sa po 2 svetlije tačke u uglovima pokrivača. Zahteva toplije uslove, optimalni uslovi su na 30°C kada toku godine ima 3-4 generacije, a u nepovoljnim uslovima 2 do 3.

KUKURUZNI ŽIŽAK

Veoma sličan pirinčanom. Temperatura žita od 26-28°C znači da se intenzivno hrani i oštećuje zrno.

MALI BRAŠNAR

Kestenjaste boje, dužina tela je 3,5 mm. Sreće se u mlinovima i pekarama ali i u silosima kao sekundarna štetočina. Pored brašna napada suvo voće, stočnu hranu, čokoladu, mekinje i sve vrste žita. Živi godinu dana. Razviće u mlinovima traje oko 30 dana

SURINAMSKI BRAŠNAR

Dužina tela je 3 mm, svetlo smeđe boje na vratnom štitu ima testeraste nabore po kojima se lako prepoznaje. Napada sve vrste žita, brašno, hleb, testeninu, suvo voće, duvan, suvo meso. Živi oko godinu dana i položi oko 300 jaja. Može imati 2 do 7 generacija godišnje.

DOMINIKANSKI BRAŠNAR – RIZOPERTA

Dominikanski brašnar – Rizoperta: veličine 2,5-3 mm, vratni štit okrugao potseća na šlem. Kreće se gibanjem. Dobro leti. Živi 6 meseci. Opasnija je skladištna štetočina od žiška. Ženka u roku od 45 dana položi do 500 jaja u brazdice i oštećenja zrna. Nakon 2 do 25 dana larve se ubušuju u zrno gde se hrane. Ima 2 generacije godišnje.

MOLJAC ŽITA

Žućkasro smeđ leptir, raspon krila 13-18 mm. Sreće se u podnim skladištima. Napada površinski sloj do 30 cm dubine. Položi oko 150 jaja na zrno žita. Gusenice su duge oko 7 mm. Ima 2 do 4 generacije godišnje. Napada kukuruz i sva ostala žita, ako su rasuta.

PLAMENAC BRAŠNA

Leptir čiji je raspon krila 20-22 mm. Prednji par krila siv, zadnji prljavo beo. Prvenstveno napada brašno. Sreće se u mlinovima. Napada još: suvo voće, kikiriki, sojino brašno, suve gljive, jezgro oraha itd. Štetu čine gusenice koje nitima povezuju brašno. Ženka polaže oko 200 jaja u brašno. Iz jaja se legu gusenice koje porastu do 18 mm. Optimalna temperatura za razvoj je 29°C. Ima tri generacije godišnje.

GRINJA BRAŠNA

Grinja brašna: Grinja brašna je vrlo mala životinja, obično manje od 0,5 mm, sa 6 nogu u obliku larve i 8 nogu u odrasloj fazi. Oni pripadaju klasi arahnida, odnosno rođak je paukova. Razvoj grinje brašna počinje od jajeta do larve, a zatim različiti stadijumi nimfe i na kraju odrasli stadijum. Napada zrno žitarica, trava, suncokreta, suvo voće i povrće, lekovito bilje, brašno, proizvode od brašna, duvan, kako, suvo meso, seno, itd. Oštećena zrna gube klijavost, a brašno pecivost. Napadnuti proizvodi od njenih ekskremenata dobijaju gorak ukus. Napadnute namirnice mogu prouzrokovati ozbiljne alergijske reakcije, napade astme i druge patološkie simptome.

Pretraga